У Србији је претпрошле године разведено 10.611 бракова, показују подаци Републичког завода за статистику, а у последњој деценији бележи се благи раст развода. Подела имовине након развода често продубљује сукобе, па се поставља питање могу ли се они предупредити предбрачним уговором, која имовина се њиме штити и где је таква пракса уобичајена.
(Пред)брачни уговор – заштита имовине при разводу или знак неповерења
Људи улазе у брак углавном уверени да се њима лош сценарио не може догодити, али бурни разводи и спорење по питању имовине нису реткост.
Према речима адвокатице Ане Селак, (пред)брачни уговор може да заштити имовину и жене и мушкарца од компликација у случају развода.
“Ако сте потписали брачни уговор, немате компликације које могу да изазову чак и деценију бракоразводне парнице. Нажалост, из моје праксе и праксе колега с којима сам разговарала о томе, веома мало смо потписници брачних уговора иако је то институт који је предвиђен Породичним законом из 2005. године. Некако се више водимо емоцијом него рациом, што је погрешно будући да рацио решава ситуације које доводе до судских спорова”, каже Ана Селак.
Међу разлозима због којих не закључујемо тзв. предбрачни уговор је и непознавање тог правног института. За разлику од наше земље у којој многи још имају предрасуде према брачном уговору и виде га као одраз неповерења према будућем супружнику, у многим државама такав уговор одавно је уобичајена пракса.
“Брачни уговор се склапа у оним културама које су далеко одмакле и које се користе рациом. Западна Европа прилично користи овај институт и не бисте веровали колико га је детаљно регулисала. Пример за то је Француска, која чак на судски начин контролише шта је оно што супружници могу да закључе. Они чак и не могу да га мењају сходно сопственој вољи. Код њих је то регулисано тако да од дана потписивања нема измене у наредне две године, а чак и када прође рок од две године, они онда могу да га мењају, али ће суд да каже да ли је таква измена у интересу породице и да ли ће да дође до измена брачног уговора. То нам говори да смо далеко иза, да има простора за коришћење онога како смо ми то тренутно дефинисали”, објашњава Селакова.
Према њеним речима, Породичним законом је дефинисано да будући и садашњи супружници могу да регулишу имовинске односе на будућој и садашњој имовини. “То је прилично широко. И заиста не видим ниједан рационалан разлог да се овај институт не користи”, каже Селак.
РТС је недавно емитовао причу о жени коју извршитељ покушава да исели из куће, продао је кућу, због дуга њеног бившег супруга док је у току парница о подели брачне имовине што показује једну од животних ситуација у којој се можемо наћи.
(Пред)брачним уговором могу да се заштите и имовина с којом улазимо у брак и она коју ћемо тек стицати током брака.
“Закон дозвољава прилично широку тему када говоримо о ономе ко може да састави брачни уговор и када говоримо о ономе шта може да уђе у брачни уговор”, каже адвокат Ана Селак.
Према речима адвокатице Селак, у случају када једном од супружника премину родитељи и наследи имовину, та имовина се не сматра заједничком имовином стеченом у браку, већ је то посебна имовина тог супружника. Међутим, објашњава она, ми брачним уговором можемо чак да променимо карактер наше имовине.
“Ми ту имовину коју смо наследили од родитеља, брачним уговором можемо да извршимо конверзију те имовине и да установимо да при разводу брака моја посебна имовина може да припадне вама”, наглашава Селакова.
Адвокатица појашњава уколико смо с неким закључили уговор о доживотном издржавању пре уласка у брак, када та особа премине и наследимо имовину током брака, та имовина се сматра заједничком, стеченом у браку.
“Зато што је уговор о доживотном издржавању теретан уговор. Све што стекнемо радом током трајања заједнице живота је наша заједничка имовина, изузев уколико нисмо уговорили да буде посебна имовина. Оно што је најчешћа заблуда јесте, оно што људи најчешће не знају, да чак и наша зарада није наша посебна имовина, него је делимо на пола са супружником. Ако нећете тако, закључите брачни уговор, просто”, закључује Ана Селак.
Нашим законом брачна и ванбрачна заједница су изједначене, а постоји и могућност закључивања одговарајућег уговора уколико неко жели да заштити своју имовину.
